Nekada davno, 2016. ako se ne varam, sam pisala o prerastanju prijatelja, ljudi općenito. Iskreno, treba mi sad taj tekst da sama sebi posložim glavu, ali što je tu je, zadovoljit ćemo se s novim. Riječi je teško izabrati, svaka zvuči krivo i ispravno istovremeno. Čitava tema prijateljstva je teška na mnogo načina.

Neke ljude s vremenom prerastemo, ili da se bolje izrazim oni ne rastu s nama. Neke mi kočimo, neki nas koče. Nekad se i međusobno kočimo. Neke odnose bespotrebno forsiramo. Ako želimo rast neke ljude trebamo pustiti jer nas ovako samo drže na dnu. Ovaj izraz 'prerasti prijatelja' sam pokupila iz knjige Cura na netu još onda i čitava inspiracija za ovu temu tada, na starom blogu, je došla upravo iz te knjige. A sada? Eh sada je inspiracija život.

Privatne stvari ne volim iznositi javno. Privatne su s razlogom i zato ne znam hoće li ovaj tekst ugledati svjetlo dana ili će ostati samo na skici. Ali, kad pišeš/pričaš o nečemu takvom ipak je nešto malo lakše. Velike šanse su da ta osoba koja te sluša neće imati rješenje, ali to što je tu i više je nego dovoljno. I ne kažem da se o tome treba na sva zvona i u detalje, ne treba. Ali razgovor i pisana riječ dobro dođu.

Prerastemo puno osoba u životu, puno onih za koje smo mislili da nikad nećemo. S nekima se samo raziđemo, bez posebnog objašnjenja, došli smo do životnog raskršća i svatko je otišao svojim putem. Svaka osoba nam je u životu s razlogom, većim ili manjim, svaka osoba nas nečemu nauči, neki su tu i da mi njih naučimo. Uvijek se teško udaljiti od nekoga, pogotovo kad s tom osobom imaš svakodnevne uspomene, ali od nekih ljudi je i više nego potrebno. 

Kada kažem prerastemo, mislim na način da se mi penjemo na višu razinu, a oni su se udomaćili na istoj. Jednostavno ne idemo istim korakom. Rekla bih, dosadimo si, na neki način. Više si nismo zanimljivi kao nekad. Kao kad prerastemo najdražu majicu i koliko god nam je draga više ne stanemo u nju i ne stoji nam dobro. Nećemo se lagati, nije lako. Rastanci su uvijek bili i bit će teški, htjeli mi to priznati ili ne. No, nekad je bolje pustiti nego grčevito se držati za nekoga. Taj grč stvara puno više boli od udaljavanja. Kad pustiš, budi spreman da će te nešto novo pronaći. 

Naravno, postoje ljudi za cijeli život. Ali o njima neki drugi put. Osobe koje si imao u životu fale, ali isto kao što je postojao razlog zašto su tu, isto tako postoji razlog i zašto više nisu. Ljetos sam pisala post s naslovom Bivši. Radi se o bivšim ljudima, ne nužno ljubavima, preporučam da pročitaš i to, ovaj i taj post se međusobno nadovezuju, a sadrže i slične rečenice što sam skužila malo prekasno.

Do čitanja!♡