Molim. Hvala. Izvoli. Oprosti.
Prerasla sam. prerasla sam svaki glupi potez za koji se ne želim ispričati, za koji ne želim samoj sebi priznati da sam pogriješila. Prerasla sam da ove četiri riječi budu samo zlatno pravilo iz osnovne škole kojega se ne drže ni učiteljice/profesori, a kamo li učenici. Bilo je trenutaka u kojima su molim, hvala, izvoli, oprosti bile samo četiri riječi pjesmice na glazbenoj umjetnosti. Ili u čitanci iz hrvatskog? Nemam pojma, ne sjećam se jesu li imale ritam ili su pripadale poeziji. Znali smo negdje u podsvijesti da su bitne, ali onda kada su stvarno bile bitne ignorirali smo ih. Molim, hvala i izvoli su još i bile u uporabi, ali oprosti, ta riječ je već bila problem. Mnogima ostane problem za cijeli život. I ne, ne uspoređuj usputno sorry sa stvarnom isprikom. Nije isto. Nije niti slično. U suštini, sve četiri čarobne (hh čarobne, u 21. stoljeću gotovo nestvarne) riječi izgovaramo samo usputno, napamet poput kakvih robota, kad nam se čini da bi bile prikladne. Kao da smo programirani.
Ponos je gadna stvar, a u svijetu ga je sve više i više. Postao je jedna od osobina koja se najviše cijeni jer, ne daj Bože, da netko pokaže iskrenu emociju. Propalih prijateljstava, veza i odnosa zbog neizgovorenih hvala, oprosti, volim te je više nego što itko od nas zamišlja. Teško je prevaliti ih preko usta kad ti je ego van granica normale, onako, iskrenim tonom. Jebote, umjesto da čovječanstvo ide naprijed i da u njemu ima sve više ljudskosti, pretvaramo se u bezosječajne gadove kojima je, nazovimo, ugled bitniji od uljepšavanja dana i života drugima pa time i sebi. Izbaci svako usputno i robotski programirano sry, tnx, np, nnč, ha?, na ti i ostale skraćenice iz svog vokabulara i autocorrecta. Ubaci te četiri bitne riječi koje su nas toliko žarko željeli naučiti u osnovnoj školi iako ih većina ni sama nije upotrebljavala. Zapravo, ne samo te četiri. Toliko je čarobnih izraza koji će nekome pokazati smisao života, kojima mi možemo pokazati onima koji su nas naučili te riječi da smo uspjeli uvesti u praksu ono što oni znaju samo u teoriji.
I ne samo riječi. I dijela. Djela su možda još bitnija, ali o tome drugi put. Smatram da se ne priča dovoljno o ovoj temi. O komplimentima, čarobnim riječima i sveukupnoj ljubaznosti. Danas ako si ljubazan sa suprotnim spolom odmah se to pripisuje flertu. Nije mi jasno kada, a još manje zašto, je postalo privlačnije ili više fora biti drzak. Bez poštovanja prema drugima, usputnim ljudima koje vjerojatno nikada više nećeš vidjeti i koji ti nisu napravili ništa nažao. Svi mi imamo pravo na loš dan, ali zar svoju negativu moramo prenositi na druge?
It costs nothing to be a nice person.
Do čitanja!♡
15 komentari
Odlično napisano. Okej je imati ponos i njegovati tu osobinu, jer ona ima svoju svrhu. Ali nikako nije okej ponos koristiti u negativne svrhe i kao izgovor zašto nešto nismo rekli ili uradili, a trebali smo. Ne spuštamo sebe ako koristimo ove riječi, naprotiv. One nas čine ljudima, one od nas kreiraju boljeg čovjeka, jer smo sposobni izraziti zahvalnost, pokazati kulturu i ispraviti grešku. Kao što kažeš, 21.vijek, sve je napredovalo, a nečija emocionalna inteligencija je na nivou mašine i robota. Bravo za tekst. Već znaš da ti pružam podršku uvezi svega što radiš. Samo tako nastavi! I hvala za svaki napisani tekst, koji odiše posebnom energijom.❤️❤️❤️
OdgovoriIzbrišiSweet-dreams-14.blogspot.com
Hvala tebi na ovako divnom komentaru! Imati podršku tebe je neprocjenjivo.
IzbrišiPonos ima svoju svrhu, ali problem je što su mnogi u današnje vrijeme tu svrhu krivo protumačili. Tebi još jednom hvala! ♡
Tužno je što živimo u svetu gde se sve manje poštuju prave vrednosti, a nevaspitanje i nekultura daleko doguraju... Divan post. Prvi put sam na tvom blogu i iskreno mi se svidja način na koji pišeš.😍
OdgovoriIzbrišiPratim te ako zeliš uzvrati pošto sam se vratila posle duže pauze. 😇
http://aleksandrascorner.blogspot.com/
Hvala ti puno! Drago mi je da ti se sviđa kako pišem.♡
IzbrišiOdlično napisano. Sve mi se više čini da ljudi govore izvini/oprosti, a da to stvarno ne misle ili da ne žele misle, kao da je to postalo uzrečica koju pričamo bez razmišljanja. Uživala sam u tekstu, svaka pohvala!
OdgovoriIzbrišiBtw neko vreme sam bila odsutna s bloga, imala sam malu krizu. Nisu mi se pisale recenzije, tekstovi već sam samo čitala knjige. Trenutno gledam ko je šta objavio dok me nije bilo. :) <3
https://citanjeija.blogspot.com/
Hvala ti na pohvalama.♡
IzbrišiSlazem se! Dela a ne reci, to uvek volim da kazem kada mi je do nekoga stalo. Volim da pokazem kada mi je stalo. :)
OdgovoriIzbrišiZapratila sam te i mogu reci da ti je blog divan <3
jfashionlover.online <3
Hvala ti. ♡
IzbrišiSjajan tekst! Ja verujem da lepa reč i gvozdena vrata otvara, a i dosta puta sam se uverila u to. Takođe smatram da su i reči i dela podjednako bitna. I osmeh. Bez jednog iskrenog osmeha i lepe reči nema ništa. Kažem ovo kao zamalo zdravstveni radnik. Dane sam provela na praksi u bolnicama i na šalteru, radeći sa raznim ljudima. Ali kada vam dođe trudna ženica, sa stomakom do zuba, koja i ima pravo da bude nervozna i ljuta na naš sistem, i obrati vam se sa osmehom i lepom rečju... Pa nema šta nećete uraditi za nju čak i ako je prvi, a verovatno i poslednji put vidite.
OdgovoriIzbrišiInače, blog ti je zaista sjajan, baš mi je drago što sam te pronašla! ♥
Milica's diary
Slažem se! Najveći kompliment mi je kad se netko sa mnom ponaša uljudno i, ako što kažeš, nema šta ne bi uradila za tu osobu. Hvala ti puno! ♡
IzbrišiKažu da je ljubaznost bitna jer nikad ne znaš čemu se drugi ljudi vraćaju kući. Verujem da još uvek ima dobrih duša kojima će uveče kroz glavu proći svaki lep gest ili mali znak pažnje, ali i onih koji nisu škrti kada su isti u pitanju. Svideo mi se tekst i način na koji si iznela ovaj (itekako veliki) problem koji se nažalost stalno gura pod tepih. Sve pohvale 🤍
OdgovoriIzbrišiPrvu rečenicu koju si napisala potpisujem! Hvala ti puno, i nisam još gotova s ovom temom, ima se tu još štošta za pričati. ♡
IzbrišiSve u umjerenim količinama, pa tako i ponos i samopouzdanje. Hvala ti!♡
OdgovoriIzbrišiNe mogu vjerovati, koja koincidencija, doslovno sam neki dan razmišljala objaviti post i nazvati ga ''Izvoli, hvala, molim'', ali eto, preduhitrila si me. Sviđa mi se post i u potpunosit se slažem sa svime što si rekla. Ja se mnogo trudim biti ljubazna, uvijek kada ulazim u prodavnicu, pekaru, kafić kažem ''Zdravo'', kada plaćam, razgovaram sa starijom osobom uvijek persiram i uvijek kažem ''Hvala'' kada mi djevojka s kase vrati kusur, da vrećicu i sl. Smatram da je to osnova bontona, kao neko ko će i sam sutra raditi baš u školi, kao što si je i sama pomenula, želim da počnem od sebe i prije svega ja budem kulturna, a ako sam ja prea nekome ljubazna, pretpostavljati je da će i druga strana također takva biti.
OdgovoriIzbrišiDelilah's Stories | Filmtastično
Bit će mi drago ako i ti objaviš post na ovu temu jer je nešto o čemu se zaista treba pričati. Drago mi je da nas ima još koji se trudimo biti ljubazni u svakoj prilici. :)
IzbrišiSvaki komentar znači puno. Hvala na izdvojenom vremenu! ♡