Ne opravdavaj se
Počet ću ovaj tekst s jednom rečenicom. Ništa novo. Svi smo već odavno skužili da volim tražiti inspiraciju u citatima i izrekama. Dakle.. Kada znaš tko si i što si nikome se ne pravdaš. Što je za tebe značenje ovoga? Iskreno, ja sam ju na prvu shvatila previše doslovno. U stilu, neću se nikome pravdati za svoje postupke. Kada sam malo više mućnula glavom došla sam do zaključka da tu ipak ima nešto više.
Zamisli situaciju u kojoj si zeznuo nešto. Na primjer, kupio šećer, a mama te je poslala po brašno (banalno da banalnije ne može, znam, ali bitna je poruka). I onda nastupa, a tko drugi nego pravdanje. A zašto? Zašto je toliko problem priznati, reći pogrješio sam? I ja bih voljela znati. Najočitiji i najlogičniji odgovor je ponos. Na prvu ću se složiti, ali na drugu.. a-a. Ma kakav ponos, nema to veze s ponosom. Ima veze s našim mentalnim sklopom u glavi. Koliko je ili nije posložen. Činjenica je da sami sebi ne želimo priznati pogrešku. I zapravo ne tražimo opravdanje koje ćemo drugima staviti na pladanj već opravdanje koje ćemo dati sami sebi. Opravdanje koje će zadovoljiti nas same. Da je i to neka vrsta ponosa, stoji. No, ne ona vrsta zbog koje se bojimo za svoj ugled pred društvom već pred svojom malenkosti. Tražimo logično ili da se bolje izrazim prihvatljivo objašnjenje za svoj postupak iako ga ne možda nego vjerojatno nema. Umjesto da samo prihvatimo činjenicu da smo fulali i šefa i stanicu. U toj situaciji brašna i šećera očito je razlog same pogreške neslušnje mame ili jednostavno neupotrebljavanje mozga, odnosno ljepše rečeno nerazmišljanje. I nema tu ništa toliko lošeg i okej je priznati. Pogriješio sam. Kaže cura kojoj je priznati da je u krivu najveća životna muka. Ali, to je u redu - trenutno govorim sama sebi. I ne samo da je u redu već je i poželjno.
Osobno sam dosta samokritična i psihički ubijam samu sebe kad pogriješim. Pa onda pokušavam i tražiti opravdanje za neke greške kako se ne bih potpuno sahranila. I teško mi je samoj sebi reći nisi u pravu. A opet, onda dođu trenutci kada se ubijam s pitanjem kako si si to mogla dozvoliti? U meni su dvije Lare, jedna me napada a druga brani. Komplicirana sam dozlaboga. Znam. Ono najbitnije što hoću reći ovim tekstom je da pravdanje nema nikakvog smisla. Samo stvaramo lažnu sliku svijeta oko sebe i svog života. Trebamo naučiti tko smo i što smo, da pripadamo sami sebi i prestati nalaziti bezvezne i nelogične razloge za sve naše postupke. Prihvatiti sebe upravo onakve kakvi jesmo. Kad prihvatiš sebe sve je lakše. Jer opravdanje gotovo nikad ne tražimo zbog drugih, tražimo ga radi sebe. Kako bi sami sebi olakšali. Jer, realno druge nije toliko briga.
I ne, rečenica s početka posta nam ne daje za pravo da se ponašamo kao zadnje smeće uz razmišljanje nemam se ja kome šta objašnjavati. Ništa od ovoga nam ne daje za pravo da se uzdižemo iznad ostalih. Budi ono što jesi. Uzdiži sebe, ali i druge svojim postupcima.
Pravdanje. Riječ mi se već počela petljati u glavi i ne zvuči mi više prirodno koliko sam ju puta spomenula. Žao mi je ako sam i vašoj glavi učinila isto.
Do čitanja!♡
5 komentari
Post je sjajan. Ubola si suštinu time što si uspjela da nam prikažeš širu sliku, koja stoji iza savjeta da ne treba da se pravdamo. Naši postupci su samo naši i trebamo prihvatiti odgovornost za njih, a ne opravdavati ih pred sobom i drugima u trenucima kada nema potrebe za tim. Nije strašno pogriješiti, a priznati grešku sebi i drugima je znak duhovne veličine, koju rijetko ko postigne. I sama sam sebe hvatala da se pravdam sebi, jer nisam htjela sebi da priznam da sam napravila grešku, ali gledam to da promijenim i da što manje radim, jer ljudski je griješiti, a još više priznati grešku i učiti iz nje. Sjajan post. ❤️🥰
OdgovoriIzbrišiTako je! Hvala na komentaru i podijeljenom mišljenju. :)♡
IzbrišiSlažem se. Male laži su nekad bolje od istine, ali moramo paziti da one ne postanu velike. Jedva čekam tvoj post na ovu temu. Hvala ti! Lp♡
OdgovoriIzbrišiOpravdavanje ne mora uvek biti lažno, ali svakako nije dobro stalno tražiti opravdane i izbegavati odgovornost. S druge strane, problem su i ljudi zbog koji se opravdavamo, okruženje koje ne prašta, sudi i stalno traži krivca, okruženje kojem se bojiš priznati grešku ili pokazati slabost... Evo sad vidim da je i Alek to lepo opazio.
OdgovoriIzbrišiDopada mi se post i njegova suština, ovom svetu fali malo iskrenosti i odgovornosti.
Ukoliko je razlog greške opravdan nema potrebe prešutjeti ga, ali izmišljati toplu vodu smatram besmislenim. Male laži nisu ništa strašno sve dok se ne pretvore u zapetljanu priču bez izlaza. Hvala na iskrenom komentaru i podijeljenom mišljenju. :)
IzbrišiSvaki komentar znači puno. Hvala na izdvojenom vremenu! ♡