Kada ste zadnji put nekome poslali čestitku?
Nedavno sam listajući storyje na instagramu naišla na jedno pitanje, koje me natjeralo da se malo zamislim. Ne samo zamislim i da me te misli prođu, već i da nešto poduzmem povodom toga. Kada ste zadnji put nekome poslali čestitku za blagdane?
Ja pravim čestitke za svaki Božić. Uvijek nešto drugačije, nešto novo. Ali nikada te čestitke ne pošaljem, uvijek ih zakačim za poklon. Budimo iskreni, to i nema neku čar. Nema ništa ljepše nego kad iz sandučića izvučeš i ukrasnu kovertu na kojoj je adresa ispisana rukom, a ne samo one american koverte rezervirane za račune. A onda još i njeno pažljivo otvaranje, da slučajno nešto ne podereš. Ah, neopisivo.
Pisanje čestitki, ljepljenje markica na koverete i potom ubacivanje u onaj žuti poštanski sandučić za mene ima onaj prepoznatljivi miris djetinjstva i u meni budi nostalgiju. Sve sam to radila s guštom. Od biranja kome će koja čestitka ići, pisanja pa sve do poziva kao potvrde da je čestitka stigla na pravu adresu. Tužno je što danas te čari gotovo i nema. Mobitel, whatsapp, Sretan Božić i sve najbolje u Novoj godini copy-paste i riješeno sve jednim udarcem. Sve je manje i poziva. Mnogi čak naprave grupu na viberu misleći da su svakoj osobi čestitali pojedinačno, ali nisu. I onda se 30 ljudi u toj grupi čudi tko su svi ostali članovi i tko ju je uopće stvorio. Nema tu nikakvog gušta, ako se mene pita. Samo tlaka i osjećaj obaveze.
Zato sam se ja ove godine odlučila vratiti tu tradiciju slanja čestitiki. Ali, problemčić. Ne znam adrese. Tko bi ih više i znao? Kad nekoga i pitaš, automatski ti govori mail adresu. Tužno. Zapravo, to je realnost. Navikli smo se na takav svijet. Iako vječito kukamo kako je prije bilo bolje. Zašto onda ne napraviti nešto po pitanju toga? Vratimo neke, nama svima drage, stare tradicije. Zato, izazivam te da za kraj ove godine napraviš nešto što ti je srcu drago, a nisi to napravio odavno. Bilo to slanje čestitiki, pravljenje keksića s mamom/bakom ili nešto deseto. Ne mora uopće biti vezano uz blagdane. Napravi to. Za sebe. Za svoju sreću i gušt. Vrati se u one dane kad je sve bilo bezbrižno. Makar na trenutak. I uživaj!
Do čitanja!♡
5 komentari
Kolike si emocije probudila u meni... Podsjetila si me djetinjstva i dana kada su se pokloni pravili iz srca, a čestitke su sjajan primjer za to. Ne bih da dužim, sjajan post. Podstao me je na nešto pozitivno.💖💖💖
OdgovoriIzbrišiDrago mi je da sam potakla pozitivu u tebi. Hvala ti!♡
IzbrišiNajdraže mi je kad potaknem neku lijepu emociju u čitatelju i kad mu se post zaista svidi. Hvala ti na lijepim riječima i željama. Uživaj i ti za praznike!♡
OdgovoriIzbrišiAu brate... naježila sam se. Vreme toliko brzo prolazi da nismo ni svesni koliko se brzo ta evolucija odvila dok samo jednog dana ne naiđemo na ovako nešto i onda BUM, da li je moguće? Ne mogu da ti opišem koliko je emocija ovaj post probudio u meni. Ne samo kad su praznici u pitanju i čestitke, nego recimo i razglednice. Sećam se kad sam sedela na terasi na moru i sa mamom pisala babi razglednicu. Sad pošalješ sliku Vajberom uz dva emoudžija i gotovo. Neverovatan post, zaista. Prvi put sam naišla na tvoj blog i drago mi je da sam ovo zatekla. Inače, hoću da se učlanim ali nigde ne vidim onaj gadžet za to? Na telefonu sam pa možda zato ali ipak da pitam hahaha
OdgovoriIzbrišithegirlnamedana.blogspot.rs
Hvala ti na predivnom komentaru! ♡
IzbrišiSlažem se s tobom, nažalost sve se pretvorilo u digitalne razglednice i čestitke. I izgubilo je bilo kakvu čar.
A što se tiče praćenja bloga, ukoliko si na kompjuteru sa desne strane je drugi po redu. A ako si na mobitelu scrollaj do dna i klikni na 'Prikaz web-verzije' i onda bi također na dnu negdje trebao biti taj gadget. :) I hvala ti još jednom.
Svaki komentar znači puno. Hvala na izdvojenom vremenu! ♡